Средњовековни град Маглич је утврђење у ибарској клисури, 20 км јужно од Краљева. Смештен је на врху брда око кога Ибар прави оштру окуку чиме подножије брда окружује са три стране.
Ова тврђава не само да очарава својим изгледом и природом која га окружује већ је и сам његов настанак и даље под велом тајне. Не зна се када је Маглич подигнут, али се сматра да га је највероватније подигао Урош I (најмлађи син Стефана Првовенчаног) после монголских продора. Он је то урадио да би спречио продор нових најезди кроз Ибарску клисуру, односно да би заштитио прилаз својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници са те стране.
Народна легенда такође повезује Уроша Великог са тврђавом Маглич, испод које почиње Долина јоргована. Њих је српски краљ, по предању, засадио дуж литица Ибарске клисуре да обрадује своју невесту Јелену Анжујску.
У њему било седиште српског архиепископа Данила II. Он је из Маглича управљао, како црквеним тако и државним пословима, а унутар града је организовано писање црквених књига.
Нема података о паду Маглича у турске руке, али је он у прикључен Османској царевини непосредно или одмах након турског уласка у Смедерево 20. јуна 1459. када и цела српска деспотовина.
Турским освајањима Маглич постаје седиште магличке нахије. Остало је забележено да је посаду града 1516. године чинило 20 војника на челу са диздаром Хамзом, док је 1560. године посаду чинило 11 војника. Након турског пораза под Бечом 1683. године, Света лига прелази у офанзиву и продире на територију данашње Србију у којој тада избија устанак. Током борби устаници су ослободили Маглич и Козник, одакле су отпочели вршење удара по османлијским посадама у другим насељима.
Након пропасти устанка у Маглич се враћа турска посада, али он врло ускоро бива напуштен и препуштен зубу времена као и остала утврђења широм Србије.
Запратите нас и на социјалним мрежама:
Прочитајте још: