Свети Василије Острошки

Уз грчког Светог Нектарија Егинског, наш Свети Василије Острошки привлачи највећи број Православних верника на свету. Светиње у којима почивају мошти ова два свеца, због свакодневних чуда и исцелења, обилази већи број верника него било која друга места у Православном свету.

Свети Василије је родом из светосавске Херцеговине, рођен је 28. децембра 1610. године у селу Мркоњићи, Попово поље, надомак града Требиња. Долази из знамените породице Јовановића из Попова поља. Отац му се звао Петар Јовановић, а мајка Ане-Анастасија (девојачко презиме Ђурица).

Свети Василије је на крштењу добио име Стојан.

У страху од данка у крви и отимачине српских дечака, родитељи су Стојана већ у дванаестој години послали у скровити манастир Завалу, у којем је тада игумановао његов стриц тј. брат његовог оца Петра, игуман Серафим. У манастиру Завали се млади Стојан Јовановић учио црквеној писмености. 

После неколико година, Стојан прелази у требињски манастир Тврдош, где након похађања манастирске школе прима монашки постриг са именом Василије и свештенички чин, поставши парох поповопољски.

Већ ту видимо да се монах Василије издваја у служби свом народу и да даје све од себе како би сачувао православље на том бедему српства. Наш народ у Херцеговини био је под страшним унијатским притисцима Римокатоличке цркве из оближњег Дубровника и Венеције како би променили веру, а са друге стране притиснут турским зулумом и самовољом који такође спроводе исламизацију. Млади Василије је свим силама покушавао да сачува своју паству и свој народ у таквим околностима.

Као млади архимандрит монах Василије стиже у Пећку Патријаршију и, по благослову патријарха српског Пајсија Јањевца, одлази у ходочашће најпре на Свету Гору, а затим у Влашку и Украјину тј. у Кијевско-печерску лавру. 

Са тог путешествија монах Василије се враћа са даровима тамошњих православних руских и влашких владара страдалном српском народу у Херцеговини. 

Године 1638. архимандрит Василије је, одлуком Светог Сабора СПЦ у Пећи, рукоположен за митрополита херцеговачког, са обновљеном светосавском титулом, митрополит Захумски. 

Као један од најугледнијих Херцеговаца у то време, кнез Лука Владиславић (отац чувеног Саве Владиславића) пратио је митрополита Василије на пут у Пећ када је хиротонисан. 

Живот захумског митрополита Василија је био у сталној опасности од Турака. Био је прогањан и клеветан и од милитантних римокатоличких мисионара и прелата, који су од Турака тражили и потплаћивали их да га уклоне. 

Мошти Светог Василија Острошког

Када се у Требињу појавио лажни епископ и римокатолички унијата Саватије 1641. године, митрополит Василије је прогнан. Излаган је бахатостима појединих племенских кнезова и непослушних ускочких четовођа. 

Ипак, где год је био неопходан као пастир и владика свом народу, Свети Василије је долазио. Непрестано је путовао од Мостара, Требиња, Билеће и Херцег Новог до Пљеваља, Мораче, Оногошта, Пјешиваца и Бјелопавлића.

Као архијереј живео је у манастиру Тврдош и одатле утврђивао у православљу своје вернике, чувајући их од турских свирепости и латинског лукавства. У једном тренутку је одбио понуду да постане патријарх српски у Пећи јер је желео да се посвети подвигу и молитви.

Када су Турци разорили Тврдош, пошао је на Свету гору, али га је народ у Бјелопавлићима зауставио уз обећање да ће му свако давати по мерицу пшенице за издржавање. 

Владика Василије је остао и најпре се подвизавао у једној пећини у Пјешивцима, а касније прелази у острошку пећину. 

Свети Василије Острошки је лично учествовао у дотеривању и изградњи манастира на Острошкој стени. Не само да је сва прикупљена средства уложио у њега, већ је сваки дан био виђан са осталом монашком сабраћом како на раменима износи камен по камен, никада притом не запостављајући молитву и Богосложбени поредак.

Свети Василије се упокојио 1671. године. Српска православна црква га слави 12. маја, по грегоријанском календару (29. априла, по јулијанском).

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *