Манастир Морача

Манастир Морача је један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика Црне Горе. Подигнут је на десној обали Мораче, у проширеном делу кањона, на природној заравни сликовитог пејзажа.

Манастир је подигао унук Великог жупана Стефана Немање, кнез Стефан (Вуканов) Немањић 1252. године. Посвећен је Успењу Пресвете Богородице.

На надвратнику западног портала морачког храма, видљив је јасан натпис на ћириличном писму о оснивачу овога манастира. Манастир је грађен у рашком стилу са полукружном апсидом, бочним певницама и куполом, великом припратом и главним порталом који је урађен у романичком стилу. Грађен је од меког камена довоженог са Дурмитора.

Манастир Морача је био чувен по свом живопису, који је надмашивао све што је код нас пре Сопоћана насликано у фреско-сликарству. Од првобитног фреско-сликарства из 13. века сачуван је само мањи део у ђаконикону, где се монументалношћу издваја 11 композиција из живота Светог пророка Илије. Фреска гаврана како храни Светог Илију је, уз милешевског Белог Анђела, вероватно најпознатија фреска српског средњовековног сликарства.

Ова света Немањићка задужбина била је кроз векове темељ Доње Мораче и стуб опстанка српског народа кроз тешке дане турског ропства.

Манастир су Турци прво пљачкали, па скинули кров и на крају спалили 1505. године. Био је пуст све до 1565. или 1570. године. Обновљен је залагањем игумана Томе и ровачког кнеза Вукића Вучетића.

Манастир Морача је имала веома значајну народну улогу због црквено-народних сабора на којима се одлучивала судбина српског народа. Године 1608. у манастиру организован сабор народних првака на коме је патријарх српски Јован Кантул (1592-1614) позивао Србе да се на темељима наше средњовековне традиције одупру турском окупатору. Претходно је Синан-паша 1594. године на брду Врачару код Београда спалио мошти Светог Саве због највећег до тада виђеног устанка Срба у Банату. Касније је избио и херцеговачки устанак, а за све те устанке Турци су кривили патријарха Јована па су га одвели у Цариград и тамо га задавили 1614. године.

У манастиру Морача је 1648. године изабран патријарх Гаврило Рајић за наследника патријарха Пајсија I. Последњи турски напад на манастир се десио 11. јуна 1877. године, када је игуман Митрофан Бан лично предводио батаљон који је одбранио манастир. Данашњи изглед манастира потиче из 1935. године када је учињена његова највећа рестаурација.

Почевши од 1878. године, манастир се налазио у саставу новостворене Захумско-рашке епархије, којој је припадао све до 1931. године, када је ова епархија прикључена Митрополији црногорско-приморској.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Прочитајте још:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *