Драгољуб Јелачић

Прича о дечаку који је више од свега желео да се бори за ослобођење своје отаџбине делује филмски нестварно, али управо медаље, споменица, фотографије, поједини списи и ратни дневници који су остали за њим, факти су који сведоче каква је он, тако мали, величина био. Ово неустрашиво и сналажљиво дете није само сањало снове о бољем и срећнијем сутра, него се као велики се за њих борило. Његово име је Драгољуб Јелачић (1902 – 1963).

Био је син избеглица са Кордуна, који су пребегли у Шабац због аустроугарског терора над Србима. Отац Никола склониште од рата нашао је у граду на Сави, а Драгољуб је рођен у кући у Масариковој улици.

Драгољуб Јелачић

Иако је смрт оца био један од повода да крене у војску, најважнији разлог било је велико сиромаштво. Са десет година долази у Београд у потрази за бољим животом. По избијању Првог балканског рата, пријављује се у војску, али је због година одбијен. Прво време по доласку продавао је новине, кифле, а викендом радио на рингишпилу. У лутањима по граду среће регента Александра Карађорђевића, који га одводи на двор, где остаје до избијања рата 1914. године. Након неког периода, захваљујући ургенцији пријатеља, напушта краљевски двор.

Живот Драгољуба Јеличића обележен је бекствима, као последица његовог слободарског духа. Живео је за борбу и ослобођење од окупаторске чизме, и није презао ни од чега како би дао свој допринос.

Упознао је краља Петра лично, учествовао у најљућим биткама, био незменљив у извидницама непријатељске војске, био у одреду чувеног мајора Воје Танкосића, бежао из болничког затвора, шест пута рањаван, заслужио три златна одликовања, чин најмлађег поднаредника и учесника Солунског фронта, носилац Албанске споменице, и све то у узрасту када родитељи још увек покривају своју децу пред спавање.

Други светски рат Драгољуб Јеличић проводи делом у нацистичком логору, а други део у партизанској унифори. Радио је оно што је обављао најбоље и у претходном рату – тајне и поверљиве задатке.

Након ратова, Драгољуб се посветио глуми, својој великој љубави. Био је добар глумац и одличан комичар, члан Удружења драмских уметника Београда.

Умро је 1963. године, а иза њега су остале три кћерке, које данас живе у Никшићу.

Извор: Дистрикт.рс

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *