Средњовековни витез Никола Алтомановић

Средњовековни витез Никола Алтомановић био је један од најистакнутијих великаша по распаду Српског царства. Потицао је из истакнуте породице Војиновића. Још док је био младић, отпочео је његов војни и политички успон. Због свог бурног темперамента, а и прилика у остацима Српског царства, често је долазио у сукобе са суседима. Одмах по доласку на власт, заратио је са босанским баном Твртком. Чим се окончао тај рат, ступио је у савез рашке властеле против Мрњавчевића.

Код тврдог града Звечан 1369. године дошло је до обрачуна између две сукобљене војске у борби за Душаново наслеђе.

Са једне стране били су браћа Мрњавчевић, а са друге цар Урош, Лазар Хребељановић и Никола Алтомановић.

Када је Лазар видео да је војска браће Мрњавчевић много јача и спремнија за бој, одлучио је да се повуче и да цара Уроша и Николу остави на милост и немилост. Од своје војске извукао је оно што је иоле вредело док је део исте једноставно оставио. У том моменту му се учинило да је каријера Николе Алтомановића завршена и да ће погинути на Косову. Међутим пуком срећом Никола је успео да преживи. Оно што Лазару свакако не иде на част јесте да је одмах након што је побегао са бојишта од рањеног Николе отео град Рудник.

Држава великог жупана Николе Алтомановића

Пропаст Мрњавчевића и смрт цара Уроша 1371. године донеле су велике промене на простору некадашњег српског царства. Снажење кнеза Лазара приморало је Николу Алтомановића да се посвети својим источним границама, због чега је почетком 1372. године позвао Лазара да се састану и изгладе своје односе. Разлога за њихову међусобну свађу било је доста. Најпре то што је Хребељановић оставио жупана на Косову 1369. препуштајући га погибији пред Вукашиновим трупама. С друге стране појавио се и проблем Рудника који је Хребељановић, користећи тренутну жупанову слабост, овоме отео.

Договор је био да се преговори одрже без оружја у пратњи петорице, исто тако ненаоружаних људи. Међутим Лазар је проценио да Никола планира клопку, због чега је са собом повео и одред војске коју је сакрио у близини.

Што се тиче саме клопке кнез Лазар се није преварио, али је погрешио у вези жупановог плана. Наиме, Никола је унапред одредио место састанка, након чега је, неколико дана раније, послао своје људе који су сакрили оружје испод пањева дрвећа, покрили слојем снега и удаљили се.

Током преговора жупанови људи су се врло брзо дочепали оружја и кренули у напад, а самом Николи је дотурен и бодеж којим је напао кнеза Лазара. Ударац који је Лазар добио у груди био је добро одмерен и за овога сигурно смртоносан да оштрица ножа није ударила у златни крст који је овај носио око врата. Нож је склизнуо низ крст, апсорбовао главну снагу ударца и сечиво је склизнуло поред наносећи овоме тешку рану која ипак није била смртоносна. Мислећи да је Лазар готов Никола креће у обрачун са његовом пратњом. Узбуњен виком, на поприште састанка стигао је Лазарев паж, подигао тешко рањеног кнеза Лазара на коња и спасао га сигурне смрти.

Хребељановић се спасио погибије, али је био тешко рањен тако да је једно време боловао и није се знало да ли ће преживети. Ту прилику искористио је велики жупан Никола Алтомановић и одмах повратио Рудник који му је овај одузео.

Након овог догађаја, Никола је постао најмоћнији српски великаш. Међутим због бурног темперамента ратовао је скоро са свим суседима и скоро да и није имао савезника.

Око 1373. године формирана је једна широка коалиција против њега коју је предводио лично кнез Лазар. Он је заједно са баном Твртком и уз помоћ Угарске успео да сломи Николу и запоседне његове територије. Никола је био ухваћен ужичкој тврђави, а на крају и ослепљен чиме је завршена његова политичка делатност.

Међутим Никола се у изворима помиње и 1376. године и то као жупан. Не зна се када је преминуо, али се претпоставља да је то било након 1395. године. Игром судбине и сплетом околоности средњовековни витез Никола Алтомановић успео је да надживи све своје непријатеље, али то за њега није имало никакве користи.

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *