Најгенијалнији српски министар финансија

Најгенијалнији српски министар финансија уопште није био експерт. У питању је био један лекар и самоук банкар, а тајна његовог успеха је проста – здрава сељачка тржишна логика и тврдичлук.

Када је лекар Лазар Пачу 1903. преузео ресор министра финансија у влади Николе Пашића, држави Србији нико није хтео да одобри кредит, мало због Мајског преврата и атентата на краља Александра Обреновића, мало због економског стања у земљи.

Оштрим монетарним мерама, финансијском дисциплином и пре свега зналачки вођеним преговорима Лазар Пачу је успео прво да уравнотежи буџет, а потом врати поверење европских земаља. Пред Пачуом је био и озбиљан задатак да обезбеди финансијска средства за нове економске планове. Србија се тих година спремала за „велике историјске послове“, требало је наоружати војску и проширити железничку мрежу. Од гос’н Лазе се просто очекивало да створи те паре.

Тада почиње и Царински рат ког нам је Аустругарска наметнула од 1906. до 1911. године. Српска пољопривреда је за длаку избегла потпуну пропаст и платила високу цену економске самосталности. Аустроугарска је затворила своје границе за српске извозне производе, а нарочито стоку, наводно због заразе. Ова забрана укључивала је и границу Србије са Босном и Херцеговином, која је у том тренутку у оквиру Турске, али под аустроугарским протекторатом. Из блокаде, Србија је изашла јача. Тих година се створила огромна позитивна енергија и предузетнички дух у Србији. Све је било подређено девизи: Извозити или умрети!

Најгенијалнији српски министар финансија Лазар Пачу, после великог спремања отпочиње преговоре са Европом у циљу проналаска нових тржишта. Испословао је тржишта за нашу робу у Белгији, Немачкој, Француској, па чак и у Египту. Обрт спољне трговине је тада повећан чак за сто одсто од пре аустроугарске блокаде. Године 1912. износио је читавих 200 милиона динара у злату.

У Бечу су се тада нашли у чуду. Санкције, блокаде, царински рат нису давали резултат. Штавише, Краљевина Србија је непрестано повећавала извоз, док су Србији нуђени кредити са свих страна.

Гос’н Лаза је тако мудро водио економске преговоре да је и током Царинског рата успео да привуче велики страни капитал у Београд. Улавном француски. Резултат је био отварање Француско-српске, а потом и Прашке банке.

Финансијском дисциплином и урођеним тврдичлуком успео је, већ 1909. године, да покрије државни буџет од 103 милиона златних динара. Признавао је само новац са златном подлогом.

У време Балканских ратова 1912-13, Краљевина Србија није имала дефицит у буџету – економски стручњаци кажу да такав случај није забележен у историји банкарства и историји ратовања. Никада ни једна земља није ушла у рат (камо ли два) а да се није задуживала и трошила више него што има.

Током гос’н Лазине финансијске владавине српски динар је такође постао конвертибилан. У једном тренутку потукао је високо цењени француски франак. Веровали или не, златни франак вредео је мање од динара. За многе у Европи, то је било нечувено!

Ни током Првог светског рата динар није пао више од 25% ни у једном тренутку што није био случај ни са једном земљом, поготово имајући у виду искушења кроз које су народ и држава пролазили од недостатка муниције до повлачења преко Албаније и боравка на Крфу са све изнетим златом из Народне банке.

Тако је један самоуки банкар родом из Чуруга у Бачкој потукао све светске банкарске експерте и омогућио Краљевини Србији и њеној војсци да финансијски преживи највећа искушења у нашој историји. Слава Др Лазару Пачуу!

Запратите нас и на социјалним мрежама

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *