Стефан Дечански и Стефан Душан

У лето 1330. године Стефан Дечански и Стефан Душан поразили су бугарску војску у боју на Велбужду. Резултат боја је била смрт бугарског цара Михајла Шишмана и потискивања Бугара као српских такмаца на Балкану. Србија је избила у први план као војна сила.

Поражени бугарски племићи (Бољари) затражили су од српског краља да присаједини Бугарску Србији и од две краљевине начини једну. Краљ Стефан Дечански је ту понуду одбио и додао да је једини услов за мир био повратак Стефанове сестре Ане на бугарски престо. За једну такву убедљиву победу услови мира били су изузетно благи. Са таквим одредбама мира углавном се није слагала млађа властела која је сматрала да је требало узети много више.

Претпоставља се да је млађу властелу предводио син краља Стефана Дечанског, млади краљ Душан, или да је био под њиховим непосредним утицајем. Ово потоње ће бити много вероватније, јер је због притисака који је на њега вршила млађа властела Душан побегао у Цариград. Стефан Дечански и Стефан Душан продубљују неповерење још више када је краљица Марија Палеолог, друга жена краља Стефана, рекла да Душан кује заверу против њега. Душан се 1331. године пожурио у Зету где га је дочекала спремна војска.

Да преусмери војну снагу Душан је организовао лов. Погрешно протумачивши долазак војске, мислећи да Душан жели да удари на њега, краљ Стефан је послао своју војску да заузме и уништи Душанов двор на реци Дримцу, што је војска верно извршила. Када се Душан вратио из лова, затекао је само рушевине својих дворова. Притиснут све већим захтевима властеле Душан је пошао на тадашњу српску престоницу Неродимљу у којој је столовао краљ Стефан Дечански.

Неродимље је био више летњиковац него замак, утврђен само релативно плитким шанцем и палисадним зидом. Душан је, желећи да пролива што мање крви и желећи да бој оконча што брже да се не би претворио у грађански рат, напао Неродимље са две стране. Претпоставља се да је у боју учествовало по пар хиљада војника на обе стране.

Коначну победу однела је Душанова предност као нападача јер је искористио фактор изненађења. После пар сати узалудног отпора Неродимље је заузето, али је краљ Стефан побегао кроз подземни лагум у оближњи Петрич, а затим у боље утврђени град Звечан. Душанова војска је истог дана стигла под Звечан где се краљ Стефан убрзо предао.

Душан је сазвао државни сабор на коме је проглашен за краља, док му је отац (Стефан Дечански) умро је у Звечану, мало касније, исте године. Говорило се да је отрован или задављен по Душановој наредби, што је један од разлога зашто овај, није проглашен за светитеља.

Аутор слике Горан Горски

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *