Stefan Nemanja u Carigradu

Stefan Nemanja u Carigradu

Postoji jedna nedovoljno poznata epizoda iz života Stefana Nemanje, koja pored toga što svedoči koliko je njegov ugled bio veliki u ranom periodu njegove vladavine, otkriva nam i jedno retko svedočanstvo o vladaru koji se žrtvuje za svoj narod i svoju glavu smireno potura ispred glava svojih podanika. Stefan Nemanja u Carigradu je boravio 1172. godine, gde je lokalnom narodu prikazan u trijumfalnoj povorci cara Manojla I Komnina (1143-1180), kao najvredniji deo plena iz uspešnog ratnog pohoda. Ovo je jedan od najlepših primera vladarskog služenja narodu u svetskoj istoriji. Ova priča koliko je lepa i potresna toliko je neobična i nadzemaljska, i nažalost nedovoljno poznata.

Negde tokom 1172. godine, veliki župan Srbije Stefan Nemanja, doveden je u jedan od najvećih gradova na svetu, prestonicu kulture i model civilizacije onog doba, caricu svih gradova, u Carigrad, da tu svojim prisustvom obogati trijumfalnu povorku cara Manojla I Komnina. Nemanja je privukao mnogo pažnje posmatrača. Puno je podsmeha toga dana od strane romejskih podanika bilo upućeno gospodaru Srba.

Konstantin Manasije beleži kako je jedan stanovnik Carigrada, ne mogući da obuzda svoju agresivnu nadmenost, prišao vezanom i nemoćnom Nemanji i rugao mu se: „Ti li si, o rđo, koji si naumio da umakneš Hristovu pomazaniku, izabraniku, velikom i slavnom pobedniku i, zbacivši njegov lak i plemenit jaram, da priđeš drugom gospodaru…“ Na kraju mu je preko leđa dobacio: „Plećati bik, ma i pod malim bičem, ravno putem ide“.

Nemanjina ličnost morala je privlačiti pažnju savremenika, ali i potomaka, baš kao što je njegov izgled privlačio pogled carigradskih besednika i građana. Njegov autoritet je bio toliko veliki, da ga ni neuspesi nisu mogli poljuljati, a kamoli uništiti. A posle poniženja u Carigradu, on nije imao nijednog znatnijeg neuspeha.

Ta epizoda mogla je poslužiti kao razlog da se na njega gleda sa većim poštovanjem, jer njega car Manojlo nije zarobio, nego se on sam predao „vasilevsu i samodršcu Romeja“, kako bi svoj narod i zemlju zaštitio od stradanja i razaranja.

Kada je Stefan Nemanja u Carigradu te 1172. godine video da je sukob sa vizantijskom vojskom bezizgledan i da se može završiti samo Manojlovom pobedom, stradanjem srpske vojske i nemilosrdnom odmazdom Vizantijaca nad srpskim narodom, on tada: „Zatraži da mu se dozvoli da u bezbednosti lično izađe pred cara. Pošto je car pristao, on dođe i pristupi prestolu otkrivene glave i golih ruku do lakata, bosih nogu, sa vezanim konopcem oko vrata, sa mačem o ruci, predajući se caru da postupi sa njim kako želi. Potresen ovim car mu oprosti krivicu“.

Tako je ovaj sveti vladar dao savršenu pouku o tome kako posao vladanja nije ništa drugo, nego najveće moguće služenje narodu od Boga dato čoveku.

Stefan Nemanja u Carigradu, ilustracija iz knjige: „Nemanjići u ime oca“

Izvor: Srpski akademski krug

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *