Сабор у Фиренци

У 15. веку при најезди Турака прве су се на удару нашле православне земље. Пошто исте нису могле да се одбране, затражиле су помоћ од западних хришћана. Уместо да им помогне, Ватикан их је дочекао уценом. Наиме, помоћ им је обећана под условом да потпишу унију са католичком црквом, односно да православна црква призна врховну власт Ватикана.
Сабор у Фиренци је заказан 1439. године. Према изворима, дошли су сви православни патријарси и представници, чак и руски. Сви, осим српских.

Владар Србије, деспот Ђурађ Бранковић рекао је српском патријарху да ће га обесити уколико оде у Фиренцу.
Поменуте године унију са Ватиканом потписали су сви православни верски поглавари, осим српских.
Треба напоменути да се још једино митрополит Ефеса (1437-1445), Марко Евгеник, страховито противио унији и био је једини грчки изасланик који је одбио да потпише.
Сазнавши да се Србија супроставила моћном Ватикану, због срамоте коју је нанео Русији, Велики Кнез је погубио (или протерао) свог патријарха. Након што се сабор у Фиренци 1439. године завршио дошло је до страховитих нереда на улицама Цариграда јер се сазнало да Срби нису потписали унију. На захтев народа, васељенски патријарх морао је да се повуче, а због пропасти уније Ватикан Србима никад није опростио.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *