Junaštvo Aleksandra Leksa Saičića

Aleksandar Lekso Saičić, junak čije ime je nadaleko poznato, a njegova mačevalačka veština ušla je i u narodne pesme. Ipak, on nije samo legenda. Ovo je istinita priča o tome kako je, u rusko-japanskom ratu porazio do tada, nepobedivog samuraja.

Aleksandar Saičić je na početku svoje karijere bio ađutant vasojevićke brigade. Balkan mu je uskoro postao mali. Prvo odlazi u Istanbul, a zatim u Mandžuriju gde se priključuje ruskoj vojsci i dobija čin potporučnika. Tu ga zatiče rusko-japanski rat 1904. godine. Vrlo brzo ga je sačekala vest o tome da japanski car traži nekoga ko bi izašao na megdan čuvenom i nepobedivom samuraju. Ruski generali bili su u šoku.

Junaštvo Aleksandra Leksa Saičića
Autor slike Goran Gorski

Bio je to 20. vek! Zar je još neko poštovao tu davno zaboravljenu i, smatralo se, prevaziđenu tradiciju? Ipak, odbiti zahtev značilo bi priznati poraz. Sa druge strane, koga poslati u dvoboj protiv iskusnog i u mačevanju sigurno nadmoćnijeg samuraja? Tako se dogodilo da komandant ruske vojske traži dobrovoljca koji bi izašao na megdan japanskom borcu. Aleksandar Lekso Saičić se prijavio među prvima. Dobio je dozvolu i na očigled velikih carskih vojski izašao na bojno polje. Borba samuraja i Srbina iz Crne Gore bila je borba dva načina ratovanja, sukob dve tradicije kakav se danas viđa još samo u epskim pesmama.

U jednom trenutku, samuraj je okrznuo lice Aleksandra Saičića. Pomislivši da je Crnogorac gotov, japanski borac je krenuo u otvoren napad. U tom trenutku, Saičić se izmakao, mahnuo sabljom i posekao samuraja. Njegovom pobedom nanet je veliki moralni poraz japanskoj vojsci koja je megdan napeto posmatrala. Sa druge strane, Saičić je dočekan kao veliki heroj. Čestitke na pobedi Saičiću su stigle od svih ruskih generala, ali i od admirala japanske flote Togoa koji je bio zadivljen veštinom i pokazanim viteštvom crnogorskog junaka.

Sablja kojom je Aleksandar Lekso Saičić savladao samuraja danas se čuva u Vojnom muzeju u Moskvi.

Posle rusko-japanskog rata u kome je, ironično, Rusija bila poražena, Aleksandar Lekso Saičić se vratio u rodnu Crnu Goru i u vojnu službu.

Umro je 1911. godine od posledica skoka sa drugog sprata zapaljenog kraljevskog dvora na Cetinju. Priča kaže da je spašavao bogatu riznicu koja se tamo nalazila. Bio je vitez, borac i junak do kraja.

Autor slike Vladica Vasić

Izvor: Istorijski zabavnik

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Tviter

Pročitajte još:

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *