Јунаштво Александра Лекса Саичића

Александар Лексо Саичић, јунак чије име је надалеко познато, а његова мачевалачка вештина ушла је и у народне песме. Ипак, он није само легенда. Ово је истинита прича о томе како је, у руско-јапанском рату поразио до тада, непобедивог самураја.

Александар Саичић је на почетку своје каријере био ађутант васојевићке бригаде. Балкан му је ускоро постао мали. Прво одлази у Истанбул, а затим у Манџурију где се прикључује руској војсци и добија чин потпоручника. Ту га затиче руско-јапански рат 1904. године. Врло брзо га је сачекала вест о томе да јапански цар тражи некога ко би изашао на мегдан чувеном и непобедивом самурају. Руски генерали били су у шоку.

Јунаштво Александра Лекса Саичића
Аутор слике Горан Горски

Био је то 20. век! Зар је још неко поштовао ту давно заборављену и, сматрало се, превазиђену традицију? Ипак, одбити захтев значило би признати пораз. Са друге стране, кога послати у двобој против искусног и у мачевању сигурно надмоћнијег самураја? Тако се догодило да командант руске војске тражи добровољца који би изашао на мегдан јапанском борцу. Александар Лексо Саичић се пријавио међу првима. Добио је дозволу и на очиглед великих царских војски изашао на бојно поље. Борба самураја и Србина из Црне Горе била је борба два начина ратовања, сукоб две традиције какав се данас виђа још само у епским песмама.

У једном тренутку, самурај је окрзнуо лице Александра Саичића. Помисливши да је Црногорац готов, јапански борац је кренуо у отворен напад. У том тренутку, Саичић се измакао, махнуо сабљом и посекао самураја. Његовом победом нанет је велики морални пораз јапанској војсци која је мегдан напето посматрала. Са друге стране, Саичић је дочекан као велики херој. Честитке на победи Саичићу су стигле од свих руских генерала, али и од адмирала јапанске флоте Тогоа који је био задивљен вештином и показаним витештвом црногорског јунака.

Сабља којом је Александар Лексо Саичић савладао самураја данас се чува у Војном музеју у Москви.

После руско-јапанског рата у коме је, иронично, Русија била поражена, Александар Лексо Саичић се вратио у родну Црну Гору и у војну службу.

Умро је 1911. године од последица скока са другог спрата запаљеног краљевског двора на Цетињу. Прича каже да је спашавао богату ризницу која се тамо налазила. Био је витез, борац и јунак до краја.

Извор: Историјски забавник

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *