Čučuk Stana

Čučuk Stana

Čučuk Stana se rodila oko 1795. godine u mestu Sikole, kraj Negotina, u porodici doseljenih Hercegovaca. Imala je dve sestre, Stojnu i Stamenu, a dosta kasnije dobila je i brata Mihajla. Po očevoj želji sve tri sestre su u mladosti nosile mušku odeću, jer nisu imale brata. Stana je bila mala i krhka, zbog čega je i dobila nadimak čučuk.

Sa hajduk Veljkom se upoznala u kući negotinskog prote 1812. godine. Prišla mu je i drsko zapitala:“Zar tvoji momci ne znaju Turke ubijati, nego devojačke darove krasti?“ Veljko je zastao zbunjen, jer sa njim nijedna žena nije tako razgovarala. Odmah su mu objasnili da su njegovi ljudi poharali nekoliko sela i greškom odneli i devojačku spremu one koja je stajala pred njim. Zatim ju je Veljko darovao poklonima i zaprosio rečima:“Sada sam te ja darovao, sada si moja!“

Čučuk Stana i Veljko Petrović, autor slike Goran Gorski

Poznato je da je Čučuk Stana bila mnogo draga hajduk Veljku. Za nju se vezuju mnoge priče, uključujući i one da se sa Veljkom tukla protiv Turaka, branila Negotin i da je čak četiri rana u tim borbama zadobila: dve na nozi, jednu na ramenu, a jednu napravljenu turskim jataganom na potiljku. Puškom je baratala kao pravi ratnik, svaku metu pogađala je sa ogromnom preciznošću, a u sedlu je bila sigurna i vešta.

Nakon pogibije hajduk Veljka, Stana se udala za drugog čuvenog junaka, grčkog kapetana Jorgaća. On je bio jedan od vođa Heterističkog ustanka u Grčkoj. Zajedno sa njim je prešla da živi prvo u Vlašku, a nakon pokušaja Turaka da ih likvidiraju, prešli su u Bukurešt. Posle izbijanja ustanka Heterista 1821. godine, među kojima je bilo i Srba, kapetan Jorgać se sa svojih 480 saboraca smestio u manastir Seku, u severnoj Moldaviji. U toku ratnih operacija bili su opkoljeni jedinicama turske vojske. Izlaz su pronašli u samoubilačkom paljenju baruta i eksploziva. Zajedno sa Heteristima u vazduh su odleteli i Turci.

Nakon smrti kapetana Jorgaća Čučuk Stana se dvadesetak godina potucala od nemila do nedraga. Od Hotina, u Rusiji do Rumunije i na kraju do Grčke 1842. godine gde je i umrla u Atini sedam godina kasnije.

Izvor: Fejsbuk stranica „Srpska istorija“

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *