Чучук Стана

Чучук Стана

Чучук Стана се родила око 1795. године у месту Сиколе, крај Неготина, у породици досељених Херцеговаца. Имала је две сестре, Стојну и Стамену, а доста касније добила је и брата Михајла. По очевој жељи све три сестре су у младости носиле мушку одећу, јер нису имале брата. Стана је била мала и крхка, због чега је и добила надимак чучук.

Са хајдук Вељком се упознала у кући неготинског проте 1812. године. Пришла му је и дрско запитала:“Зар твоји момци не знају Турке убијати, него девојачке дарове красти?“ Вељко је застао збуњен, јер са њим ниједна жена није тако разговарала. Одмах су му објаснили да су његови људи похарали неколико села и грешком однели и девојачку спрему оне која је стајала пред њим. Затим ју је Вељко даровао поклонима и запросио речима:“Сада сам те ја даровао, сада си моја!“

Чучук Стана и Вељко Петровић, аутор слике Горан Горски

Познато је да је Чучук Стана била много драга хајдук Вељку. За њу се везују многе приче, укључујући и оне да се са Вељком тукла против Турака, бранила Неготин и да је чак четири рана у тим борбама задобила: две на нози, једну на рамену, а једну направљену турским јатаганом на потиљку. Пушком је баратала као прави ратник, сваку мету погађала је са огромном прецизношћу, а у седлу је била сигурна и вешта.

Након погибије хајдук Вељка, Стана се удала за другог чувеног јунака, грчког капетана Јоргаћа. Он је био један од вођа Хетеристичког устанка у Грчкој. Заједно са њим је прешла да живи прво у Влашку, а након покушаја Турака да их ликвидирају, прешли су у Букурешт. После избијања устанка Хетериста 1821. године, међу којима је било и Срба, капетан Јоргаћ се са својих 480 сабораца сместио у манастир Секу, у северној Молдавији. У току ратних операција били су опкољени јединицама турске војске. Излаз су пронашли у самоубилачком паљењу барута и експлозива. Заједно са Хетеристима у ваздух су одлетели и Турци.

Након смрти капетана Јоргаћа Чучук Стана се двадесетак година потуцала од немила до недрага. Од Хотина, у Русији до Румуније и на крају до Грчке 1842. године где је и умрла у Атини седам година касније.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *