Звечан је значајан српски средњовековни град и тврђава на Косову и Метохији, недалеко од истоименог насеља, северно од Косовске Митровице, који је сматран једним од најјачих утврђења немањићке државе. Звечан се налази у близини ушћа реке Ситнице у Ибар, на врху угашене вулканске купе, која се на висини од око 800 метара уздиже изнад реке Ибар.
Многи владари су се смењивали у Звечану, али се први пут помиње у пограничним борбама Срба са Византинцима на Косову Пољу између 1091. и 1094. године. Звечанска тврђава пада под српску управу 1170. године, после Битке на Пантину. Постоји запис да је Стефан Немања, након победе над Византинцима 1170. године, наложио да се у цркви Светог Ђорђа на Звечану одржи служба за срећан исход битке. У звечанској тврђави се налазио један од краљевских дворова династије Немањић, а у њој је свој живот, на мистериозан начин, 11. новембра 1331. године окончао Свети краљ Стефан Дечански.
Звечан је најпре био погранични стожер, чувар Трепчиних рудника који су овде основани у време краља Милутина, почетком 14. века. Трепча је била симбол успона српске економије средњег века, а Звечан не само утврђење већ и двор.
Тврђава Звечан је митско место српске историје где је Стефан Немања обавио молитву уочи боја код Пантина 1168. године. Два века касније, у династичким борбама, између краља Стефана Дечанског и његовог сина цара Душана, Дечански је заробљен и пребачен у Звечан, где умире.
Османлије су град заузеле непосредно након боја на Косову 1389. године и у њему је постојала стална војна посада до XVIII века када је град напуштен и препуштен зубу времена.
Данас је тврђава већим делом у рушевинама, али се на основу неколико кула које су опстале и остатака бедема на врху усамљене узвишице и даље може наслутити њена некадашња импозантност.
Извор: Фејсбук страница „Српска историја“
Запратите нас и на социјалним мрежама: