Српска војска у средњем веку

Српска војска у средњем веку

Српска војска у средњем веку била је јединствена по томе што је увела и усавршила војне акције током битака у којима је циљ био дочепати се или погубити главнокомандујућег војсковођу непријатељске војске. Није Милош Обилић први Србин који се у току битке залетео на непријатељски табор да убије непријатељског владара.

Знамо да се у бици код Велбужда (данашњег Ћустендила) 28. јула 1330. године одиграло нешто слично када је српска војска под командом краља Стефана Дечанског (1322-1331), извела продор дела јединица којима је командовао млади краљ Стефан Душан (1331-1355) на главнину војске предвођених бугарским царем Михајлом III Шишманом (1323-1330). Повод за битку био је покушај краља Стефана да предупреди спајање бугарске војске са византијском и њихов заједнички напад на Србију, а окончала се погибијом Михајла Шишмана и потпуним поразом бугарских снага, у коме се посебно истакао млади краљ и престолонаследник Душан.
Под његовом командом било је 1300 немачких најамника, од тога 300 коњаника искусних у борбама, који су јурнули право ка делу бугарске војске у коме се налазила царска застава и сам цар Михајло.

Такође се нешто слично догодило у бици код Никопоља 25. септембра 1396. године. Окршај је био дуготрајан и толико жесток да су и краљ Жигмунд и султан Бајазит морали да се боре као „обични“ војници. Чини се да је у моменту кад је изгледало да је турска коалиција пред поразом, српска коњица под вођством кнеза Стефана Лазаревића, са око 1 500 коњаника, извела противнапад и разбила крижарску главнину, остварила одлучујући преокрет и тако донела победу турској страни.

Српска војска у средњем веку у очима свих суседа, важила је као ратоборна и храбра. Сви извештаји из тог доба показују да никако није било лако ратовати са њима.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запаратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *