Предраг Пеђа Леовац

Предраг Пеђа Леовац

Предраг Пеђа Леовац (1975-1999) служиће као пример будућим генерацијама како је један млад и частан официр за кратко време сазрео у веома тешким борбеним условима. Као рођени Пљевљак, из честите породице Леовац и краја за који је био везан, носио је оно најбоље чиме наш човек плени. Страствени заљубљеник у дисциплину тела и психе, беспрекорно је завршио Војну академију.

Са чином потпоручника 1998. године изашао је са Војне академије и прво запослење добио у Ђаковици на Космету. За време ратних дешавања био је командир у граничној чети 53. граничног батаљона на караули Кошаре.


Био је рањен на празник Свете Петке 1998. године. Гелер од мине прошао му је кроз доњу вилицу, нанео тешке повреде, али срећом није оштетио говор и слух. Оперисан је на ВМА, а након седам дана лечења самоиницијативно је изашао из болнице. Од повреда рањавања није могао нормално да се храни, јео је само течну храну. То га није спречило да већ након неколико месеци, недовољно опорављен, одлучи да се врати на Косово. Родитељи су га наговарали да остане на боловању, али безуспешно. Рекао је да не жели да заузима место многим рањеницима који свакодневно долазе. На Кошаре се враћа 24. фебруара 1999. године.

Положио је свој живот 14. априла 1999. године предводећи своје војнике у покушају повратка врха Маја Глава. Непријатељски снајперски метак му је завршио у врату, прекинувши ланчић са Часним Крстом од ког се није одвајао. Његови саборци су га на шаторском крилу донели до карауле, а преминуо је на путу према Ђаковици. Тада је имао непуних 24 године.

На крају 20. века Пљевља су добила двадесетчетворогодишњег јунака, а најмањи знак захвалности за његову храброст и оданост отаџбини јесте тај што је улица у којој је живео добила његово име.

Слава ти јуначе и хвала!

Запратите нас на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Твитер

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *