Прва српска болница

Прва српска болница налазила се у манастиру Хиландар и сазидана је крајем 12. века. Њен оснивач био је најмлађи син Стефана Немање, Свети Сава. У њој су се налазиле постеље за оболеле монахе о којима су бринули изабрани болничари. Болница је касније проширена, а за њу је обезбеђен посебан приход и право на бесплатну опрему повељама цара Душана, као и кнеза Лазара Хребељановића. Сава се постарао да се болесници у првој српској болници лече, према тада, најсавременијим приручницима западноевропске медицине, засноване на класичном наслеђу Хипократа, Галена и Диоскорида. Та традиција се наставила, па је у Хиландару сачуван и знаменити хиландарски медицински кодекс.

Прва српска болница
Аутор слике Горан Горски

Претпоставља се да је хиландарски медицински кодекс настао у 15. или почетком 16. века, мада су поједини списи знатно старији. Аутор дела није утврђен. Сматра се да их је било више.
Медицински списи препоручивали су лекару да прво разговара са пацијентом, а и да буде пажљив према њему и његовим ближњима. Важно је да пре прегледа из болесникових уста чује о његовим животним навикама, исхрани, спавању, простору у коме живи, колико и како ради, да ли је већ узимао неке лекове. “Буди весео и прибран, поручује се лекару, не буди похлепан на награду, немој пожудно гледати болесникову жену или кћер.”

Најосновнији начини да средњовековни лекар постави дијагнозу били су испитивање мокраће и опипавање пулса. Два поглавља „Хиландарског кодекса“ посвећена су овом проблему о њиховом изгледу, начину на који се прегледају и о болестима на које ове неправилности могу да укажу.

Након што је лекар утврдио дијагнозу долази до прописивања лека. Неке од рецептура данас више подсећају на делове неких бајки или тајних формула. Има ту и вучјег меса за душевно оболеле, гавранових јаја за епилептичаре, измета од козе, крви од вепра, рога од јелена, нарочите врсте дрвета из кога цури балсам, лековита црна земља из Индије, за коју неки причају да се вади с дна језера званог Содома и Гомора, смрдећег зеља које што више смрди то је боље. Друге ћемо препознати као старе знанце, алоју, мајчину душицу, босиљак.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *