Ивица Петковић

Поручник Ивица Петковић

Битка за Кошаре је највећа битка у новијој српској историји. Тих неколико километра уз српско-албанску границу подно Проклетија за Васкрс 1999. године постали су српски Термопил у којима је 110 голобрадих српских војника изгубило живот. У близини карауле постоји село Батуса где Албанци и данас држе теренске страже, а то подручје је и даље под минама. Ни сами Албанци не иду код зграде карауле, јер међу њима круже приче да су тамо виђали духове погинулих српских војника… Ово је прича управо о једном од њих, о човеку који је свој живот положио на бранику отаџбиние. Његово име је Ивица Петковић.

Рођен је 26. маја 1968. године у Прокупљу. Завршио је Војну академију Копнене војске. У Војсци Југославије обављао је дужност командира вода. Као командир стрељачког вода у саставу 125. моторизоване бригаде постизао је изузетне резултате у борби против албанских терориста на Косову и Метохији. Одликовао се храброшћу и био командир за узор младим војницима. Погинуо је 16. априла 1999. у борби против албанских терориста у рејону села Кошаре када је предводио своју чету у противнападу на албанске снаге. Била је то борба скоро прса у прса. Непријатељ је био удаљен свега 50 до 100 метара. Када га је погодио метак, саборци су му притрчали у помоћ, али је он то одлучно одбио говорећи да се напад настави. Његовом заслугом заузета је Маја глава уз границу са Албанијом и учвршћена линија одбране.

Ивица Петковић одликован је Орденом за заслуге у областима одбране и безбедности првог степена. Успомену на узорног командира стрељачког вода чуваће његови синови Предраг и Мирослав и породица Петковић.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас на социјалним мрежама:

Фејсбук 

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *