Манастир Раваница

Манастир Раваница

Манастир Раваница је вековима мукотрпно чувана као изузетно сведочанство стваралачких напора српског народа.

Задужбина је кнеза Лазара, једног од најславнијих ликова средњовековне борбе против Турака, који је предводећи српску војску храбро изгубио живот у Косовском боју 1389. године.

Посвећена је вазнесењу и има основу у облку развијеног триконхоса и пет купола. Централна купола, споља десетострана, ослања се на четири полуколонете. Мале, осмостране куполе у угловима кракова крста постављене су на уздигнута коцкаста постоља. Зидана је наизменично постављеним редовима камена и три до четири редова малтера и опеке. Фасада има два кордонска (појасна) венца и два реда прозора.

Мошти кнеза Лазара почивају у Раваници, аутор слике Душан Стаменковић

Када говоримо о Живопису, овде се појављује први самостални стил српског сликарства средњег века. Живописаније је завршено 1387. године. На ктиторској композицији, северно од улаза у наос, представљени су са моделом цркве кнез Лазар и кнегиња Милица са синовима, Стефаном и Вуком. Фреске је радило више сликара. Чини се да их је било тројица. Карактеристично за живопис је то што су светитељи изузетно украшавани. Примера ради, свети ратници, који се налазе у најнижој зони, су чак претерано искићени и у својим живописним оделима и орнаментисаним оклопима, личе на витезове из народних песама. Овај стил сликања се назива декоративни стил и одлика је новог стила Поморавља.

Након погибије Кнез Лазар је сахрањен у цркви Вознесења у Приштини, одакле је након годину дана пренесен и сахрањен у цркви манастира Раваница. Нажалост, судбина није дозволила да славни кнез одмах нађе вечити мир у својој задужбини. Било је потребно пуних 600 година да се то деси. На крају, мошти Светог кнеза Лазара су положене у манастиру Раваница 06. септембра 1989. године. Место вечног пребивалишта српског кнеза где му се, после година лутања, сретоше и саставише глава и труп.

Манастир Раваница, место чувања српске историје и духовности, место које нас, при свакој посети, испуни неком необјашњивом топлотом и енергијом.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *