Манастир Манасија

Манастир Манасија

У непосредној близини Деспотовца, на висоравни која се окомито спушта према речици Ресави, уздиже се манастир Манасија. У средњевековним изворима назива се Ресава, а име Манасија добија примат тек у новије време. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића, српског владара, витеза Реда Змаја, просветитеља и покровитеља уметности и културе, по мом мишљењу највећег српског владара у целокупној српској историји.

Манастир Манасија 1875. године

Нажалост о оснивању манастира није сачувана повеља, а такође ни летописи нису забележили податке о томе када је почела његова градња. Константин Филозоф каже да је манастир почео да се зида 1407. године те да је градња трајала више од десет година, а судећи по летописима радови су завршени 1418. године. Манастирска црква посвећена је Светој Тројици, а освештена је о празнику Светог Духа. Овом чину присуствовали су тадашњи Патријарх српски Кирило I уз пратњу сабора српских првосвештеника, игумана и властелина.

Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. То је била утврђена целина која се састојала од укупно 11 кула, од којих се истицала донжон кула, познатија као Деспотова кула. Иако је сачувана тек трећина фресака у манастиру, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства.

Током радова на реконструкцији манастирске цркве почетком XXI века, откривени су земни остаци за које руководилац тих радова, археолог Марин Брмболић, сматра да припадају деспоту Стефану. ДНК анализа тих остатака је са 99,93% тачности потврдила да се ради о сину кнеза Лазара.

Манастирски комплекс представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Извор: manasija.rs

Запратите нас на социјалним мрежама:

Фејсбук 

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *