Славни син славних родитеља кнеза Лазара и кнегиње Милице, деспот Стефан Лазаревић (1377-1427) личност је чије је име златним словима уписано у историју српског народа. Најбоље од најбољег и најлепше од најлепшег сабира у себи Стефан Високи, како су га, с правом, такође називали: велики државник, вешт у политичким играма, сјајан дипломата, храбар и успешан војсковођа, изузетно и свестрано образован, велики песник, напослетку и веома леп и снажан човек, а сасвим сажето – српски витез у правом смислу те речи.
О њему би се могло писати нашироко, али ћeмо за ову прилику издвојити једну причу. После чувене битке код Ангоре 1402. године, Стефан Лазаревић поново осамостаљује српску државу. Тиме је успео да Србији за време своје владавине подари непроцењиво важно доба мира и напретка. Био је то запањујуће плодотворан предах, и то после Косовске битке, када је Србија поново заблистала у пуном сјају и величини. Управо захваљујући томе хришћански српски дух успео је да преживи доцнију вишевековну тешку помрчину и губитак државе у оквиру Отоманског царства.
Као велики ктитор многих цркава и манастира био је достојан наследник немањићке Србије. Његова главна задужбина био је манастир Ресава (Манасија).
Колика је била деспотова умна висина показује његова нарочита љубав према знању, књижевности и лепим уметностима. У својој задужбини, манастиру Манасији, Стефан Лазаревић је основао јединствену преписивачко-преводилачку Ресавску школу, опремио је изванредном библиотеком и у њој окупио водеће интелектуалце свог времена.
Лично је преводио са грчког и латинског језика, свом биографу Константину Филозофу је наложио да изради граматику српског језика познатију као „Сказаније о писмених“ (Повест о словима), а ондашњу Србију узео да упознаје са стваралаштвом античких мислилаца попут Платона и Аристотела, делом Хермеса Трисмегистаса и Питагоре, алхемијом и медицином, савременим европским романом и музиком.
Као државник, деспот Стефан Лазаревић је посебну пажњу посветио војсци, сасвим у немањићкој традицији. Укинуо је феудалне, плаћеничке одреде и увео регуларну, стајаћу војску. Војне обавезе нико није био ослобођен. Стефан је имао и своју школу борилачких вештина. Због тога је био необично цењен, нарочито у западним земљама. Властелини из Европе хитали су у Србију да би их, евентуално, за витезове прогласио баш деспот Стефан Лазаревић.
За само неколико година, обнављајући земљу, градећи палате, цркве и школе, реформишући војску и законе о рударству и трговини, подићи ће млади српски деспот своју државу у статус економски најстабилнијих земаља тадашње Европе. Мудро располагање богатим рудницима у Новом Брду и Сребреници, разумни уговори са утицајним дубровачким трговцима, дипломатска вештина у односима са Угарима и Венецијом, али и са јако ослабљеном Византијом и Бајазитовим наследницима, омогућиће Стефану Лазаревићу да без проливања крви поново територијално прошири Србију од Дунава до Јадранског мора.
Аутор слике Небојша Ђурановић
Извор: Магацин
Запратите нас и на социјалним мрежама: