Dva srpska junaka

Brat drži u naručju mrtvog brata, poginulog septembra 1916. na Kapiji Srbije i Kapiji slobode

Tukući se sa silama koje su bile odlučile da je porobe i unište kao samostalnu državu i tako je spreče da ostvari svoje nacionalne ciljeve – da sabere sve Srbe u svom krilu, a povrh toga okupi oko sebe sve zemlje nastanjene Južnim Slovenima u Austrougarskoj, Srbija je u ratu 1914-1918. godine izgubila silno ljudstvo. Imala je toliko grobova da ih sve nije mogla ni pobeležiti. Ni platna nije bilo dovoljno da bi se na svakoj kući, iz koje je neko poginuo ili bio ubijen, mogao istaći crni barjak, po prastarom običaju.

Ova slika dva srpska junaka nastala je na prvoj slobodnoj srpskoj stopi koju je oslobodila srpska vojska septembra 1916. godine, na vrhu planine Nidže, na Kajmakčalanu. Brat u naručju kao da je još uvek u jurišu, izgleda kao da je samo zaspao ili doslovno ostao na večitoj straži prve srpske slobodne stope. Njegove kosti ostale su na vrhu Kapije Srbije, na Kajmakčalanu, da počivaju u danas tuđoj i čudnoj zemlji, zajedno sa srcem Dr Arčibalda Rajsa. Brat koji drži rođenog brata u naručju, ne pokazuje očajanje, na njegovom licu nećete videti tugu i na njemu nema plača. Na njegovom licu vidite samo jedan grč, i odlučnost srpskog ratnika sa kojim nikako nije bilo dobro sresti se u borbi. I Obilića medalja sija kao sunce na prsima živoga brata junaka, za pokazanu hrabrost, za odanost i veru u Boga za Kralja i Otadžbinu. A njegovo lice i oči pravednika, kao da su sa najlepših fresaka Nemanjićkih manastira. Nažalost imena ova dva srpska junaka su ostala nepoznata. Pogledajte i srpske vojnike oko njih, zar ne vidite ista takva, mučenička ali odlučna i preplanula lica nepokolebljivih, časnih i čojstvenih ratnika 17. puka Drinske divizije? A u njima, i lice srpskog naroda.

Izvor: Fejsbuk stranica „Srpska istorija“

Zapratite nas i na socijalnim mrežama:

Fejsbuk

Instagram

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *