Два српска јунака

Брат држи у наручју мртвог брата, погинулог септембра 1916. на Капији Србије и Капији слободе

Тукући се са силама које су биле одлучиле да је поробе и униште као самосталну државу и тако је спрече да оствари своје националне циљеве – да сабере све Србе у свом крилу, а поврх тога окупи око себе све земље настањене Јужним Словенима у Аустроугарској, Србија је у рату 1914-1918. године изгубила силно људство. Имала је толико гробова да их све није могла ни побележити. Ни платна није било довољно да би се на свакој кући, из које је неко погинуо или био убијен, могао истаћи црни барјак, по прастаром обичају.

Ова слика два српска јунака настала је на првој слободној српској стопи коју је ослободила српска војска септембра 1916. године, на врху планине Ниџе, на Кајмакчалану. Брат у наручју као да је још увек у јуришу, изгледа као да је само заспао или дословно остао на вечитој стражи прве српске слободне стопе. Његове кости остале су на врху Капије Србије, на Кајмакчалану, да почивају у данас туђој и чудној земљи, заједно са срцем Др Арчибалда Рајса. Брат који држи рођеног брата у наручју, не показује очајање, на његовом лицу нећете видети тугу и на њему нема плача. На његовом лицу видите само један грч, и одлучност српског ратника са којим никако није било добро срести се у борби. И Обилића медаља сија као сунце на прсима живога брата јунака, за показану храброст, за оданост и веру у Бога за Краља и Отаџбину. А његово лице и очи праведника, као да су са најлепших фресака Немањићких манастира. Нажалост имена ова два српска јунака су остала непозната. Погледајте и српске војнике око њих, зар не видите иста таква, мученичка али одлучна и препланула лица непоколебљивих, часних и чојствених ратника 17. пука Дринске дивизије? А у њима, и лице српског народа.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас и на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *