Војвода Живојин Мишић

Војвода Живојин Мишић је био против повлачења српске војске преко Албаније

Војвода Живојин Мишић је био против повлачења српске војске преко Албаније 1915. године. Наиме, он је изнео своје неслагање о повлачењу Пашићу и престолонаследнику Александру које они нису прихватили. Мишић је предлагао две варијанте војних операција. Прва:”Ослањајући се на погодне положаје, пружити одлучујући отпор непријатељу” и друга:”Прећи на нови начин ратовања, односно на основу стања трупа и ситуације на земљишту, мишљења сам да пређемо на герилски начин ратовања и напустимо досадашњи распоред трупа.”

Кабинет Живојина Мишића на Солунском фронту

У четири наврата је покушао да оствари своју замисао. “Боримо се за отаџбину без гаранције!? Гаранција су ови мученици који бране куће. Политички је, војнички и национални разлог да бранимо сваку стопу, а ми се повлачимо од Саве и Дунава без битке! Ове планине се испречиле као да би саме хтеле рећи:”Доста!Станите!” Зашто да се не окушамо? Не тражимо победу него да станемо, а тад ће и непријатељ стати. Дајмо доказа да смо искрвављени до срца кад сахрањујемо отаџбину. Најзад, нека ова борба буде последњи плотун јунаку кога у гроб полажемо!”

Уз Мишића је, у почетку, стао само војвода Степа Степановић, убеђујући остале команданте, на познатој седници Већа команданата у Пећи 17. новембра 1915. године, да је боље да се сви они, пре него што униште оружје, и пре него што својим рукама задаве Србију, подаве у Јадранском мору.

Идеје војводе Мишића нису прихваћене. Остала је дилема да ли је политика поразила стратегију из разлога што је више водила рачуна о томе шта ће рећи савезници него учинити непријатељ или су у питању други интереси које српска војна мисао није протумачила, јер је практично била умртвљена последњих 50 година. У историји ратова, до сада, још нигде није забележено да је војска једне земље напустила сопствену територију да би се након три године, опорављајући се и дооружавајући се у туђој држави, победоносно вратила у своју.

Извор: Фејсбук страница „Српска историја“

Запратите нас на социјалним мрежама:

Фејсбук

Инстаграм

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *